Ponekad postoji promena u genu

Ljudsko telo je sačinjeno od organa, organi od ćelija, a u svakoj ćeliji se nalazi nasledni materijal tj. 46 hromozoma koji nose kompletno uputstvo o rastu i razvoju čitavog tela.

Muškarci nose 22 para autozomnih hromozoma, jedan X i jedan Y hromozom, a žene uz 22 para autozomnih hromozoma imaju i par X hromozoma. Dakle, muškarci i žene se međusobno razlikuju po prisustvu X i Y hromozoma koji se nazivaju jednim imenom polni hromozomi. Hromozom nije ništa drugo do molekul DNK koji je savijen na specifičan način. Kada se kaže gen, misli se na deo hromozoma, odnosno deo molekula DNK, koji vrši određenu funkciju u rastu i razvoju tela.

Polovina naslednog materijala nasleđena je od mame a polovina od tate, pa tako za svaki gen postoje dve kopije, jedna od svakog roditelja.

Ponekad postoji promena u genu koja onemogućava njegovo normalno funkcionisanje. Ukoliko gen usled postojanja promene ne daje telu ispravne informacije, dolazi do razvoja bolesti. Promenjeni gen je po pravilu nasleđen od roditelja, ne može se popraviti, takav ostaje čitavog života i može se preneti na potomstvo.

Prema načinu nasleđivanja, razlikuju se dominantne i recesivne bolesti. U slučaju dominantne bolesti, dovoljno je da postoji promena u jednoj kopiji gena da bi došlo do razvoja bolesti, iako je druga kopija gena normalna i funkcionalna. Međutim, ukoliko se promena dogodi u samo jednoj kopiji gena odgovornog za recesivnu bolest, a druga kopija je normalna, to po pravilu ne dovodi do pojave bolesti. Da bi došlo do ispoljavanja recesivne bolesti, neophodno je da obe kopije gena budu nefunkcionalne.

Razliku između dominantih i recesivnih bolesti je možda najlakše razumeti kada se posmatra prenošenje bolesti kroz generacije u okviru porodice. Ukoliko je jedan roditelj oboleo od dominantne bolesti, a drugi potpuno zdrav, njihova deca imaju 50% šanse da naslede bolest i 50% šanse da budu zdrava. U slučaju recesivnih bolesti, oba roditelja su zdrava, bez vidljivih simptoma bolesti, ali oba nose po jednu kopiju nefunkcionalnog gena. Verovatnoća je 25% da će dete naslediti dve nefunkcionalne kopije gena, po jednu od svakog roditelja, što će dovesti do razvoja bolesti.

U 75% slučajeva, dete će biti zdravo – i to 25% će naslediti dve kopije funkcionalnog gena, dok će 50% će imati isti status kao roditelji i biti nosioci jedne kopije nefunkcionalnog gena. Drugim rečima, u slučaju recesivnog načina nasleđivanja, bolest ne može da se pojavi u svakoj generaciji, dok kod dominantnih bolesti postoji takva mogućnost.

Sem toga dominantne i recesivne bolesti se razlikuju ukoliko se gen koji uzrokuje bolest nalazi na autozomnim hromozomima ili na polnim hromozomima. Tako na primer, ukoliko se nefunkcionalni gen nalazi na X hromozomu, bolest se različito prenosi na potomstvo u zavisnosti da li se radi o dominantnom ili recesivnom nasleđivanju, da li nefunkcionalni gen nose mama ili tata i da li se prenosi na devojčicu ili dečaka.

Zdrave žene nosioci nefunkcionalnog gena imaju verovatnoću 50% da dobiju bolesno dete. I to, ako dečak nasledi promenjeni gen od majke, biće bolestan, a ako ga nasledi devojčica biće zdravi nosilac, kao i majka.

Muškarac koji ima X-vezanu recesivnu bolest uvek će preneti promenjeni gen na ćerku, a ona će biti zdravi nosilac. Međutim, ako muškarac ima X-vezanu dominantnu bolest, ćerka će mu biti bolesna. Muškarac ne može preneti promenjeni X-vezani gen na sina jer sinovi od očeva nasleđuju samo Y hromozom.

U nekim slučajevima dete može oboleti a da su oba roditelja zdrava i ne nose nefunkcionalne gene. U takvim slučajevima verovatno je promena tj. mutacija u genu prvi put nastala u trenutku kada je dete začeto. Takva nova promena se naziva “de novo” mutacija. Po pravilu, verovatnoća da zdravi roditelji ponovo dobiju bolesno dete je jako mala. Međutim, „de novo“ mutacija se dalje na potomstvo prenosi u skladu sa pravilima o nasleđivanju.

Osobe često osećaju krivicu zbog pojave nasledne bolesti u porodici. Važno je zapamtiti da niko nije odgovoran za to i da niko nije mogao uzrokovati da do bolesti dođe.