Da li je optimizam ono što nam treba?

Objavljeno pre 3 meseca

prati ovo pitanje

Imati dijagnozu retke bolesti proizvodi puno izazova, emocija, svakodnevnih frustracija i adaptacija. Nekada naše okruženje ne zna kako da reaguje, pa često možemo čuti forsiranje pozitivnih misli i fraza. Ostanite pozitivni, nastavite da gurate, motivacioni citati poput „uvek se smeši, sanjaj, veruj, postiži“ fraze su koje ljudi koji pate od hroničnih, retkih bolesti puno čuju. 

Dobijanje ovih poruka iz okruženja znači da se uvek treba tako osećati, uvek biti srećni, nasmejani sa nadom da će sutra biti bolje. Ukoliko se ne osećamo tako, a nemoguće je da smo uvek pozitivni i optimistični, to budi osećanja krivice i stida, pa i jednog samoprekorevanja “Kako je moguće da ja sve doživljavam dramatično i tragično, mora da sa mnom nešto nije okej kad nisam srećna I zadovoljna”.

Hronična i retka bolest znači da smo povezani sa njom do kraja života. Predstavlja deo nas, ali mi nismo naša bolest. Međutim teško je razdvojiti naš karakter od dijagnoze, jer smo zbog bolesti razvili svoj trenutni identitet, ličnost i karakter. 

Imamo pravo da se osećamo tužno, besno, razočarano, zahvalno, zadovoljno i ne osećamo krivicu zbog osećanja koja osećamo. Sa pravima dolaze i odgovornosti. Odgovorni smo za to kako se osećamo i kako se ponašamo.

Bez obzira koliko sanjali o savršenom telu, zdravlju, redovnim aktivnostima, svakodnevnoj funkcionalnosti i bez obzira koliko smo pozitivni, stvarnost se neće promeniti. Svesnost svojih ograničenja i kapaciteta ne znači da ne možemo biti ispunjeni i srećni. Još uvek imate telo i ono je manje-više funkcionalno.

Kada naučimo kako da transformišemo svoje nedostatke u kapacitete, da dopustimo da nas prevlada naša slabost, moći ćemo objektivno da vidimo koliko smo postigli i da budemo zahvalni.

Humor nam pomaže da na lakši način prevaziđemo teške momente, ali previše optimizma i negiranje teškoće i izazovnosti dijagnoze retke bolesti, može nam proizvesti višestruka osećanja neadekvatnosti, tuge, besa. 

U redu je da nisi okej, da te ne motivišu pozitivne i optimistične poruke i komentari. Jedino kroz prihvatanje onoga što jeste, gubitaka, bola, možemo naći mir i biti spokojni i srećni sa onim što imamo. 

Andrea Nenadić, psihoterapeutkinja